I onda smo čekali da naša beba odluči izaći na svjetlo dana. Trudnoću sam podnijela odlično, imala sam mali trbuh (toliko da se ljudi u tramvaju nisu dizali jednoj trudnici), radila sam i funkcionirala normalno, uz to smo i stan sređivali, tako da stvarno nisam imala nikakvih problema. I zbog tih svih događanja, strke i zbrke i tih dugih devet mjeseci je prošlo poprilično brzo iako mi je već dosadilo biti trudna. Naš mali anđelak po imenu Neo je stigao 7. 11. nakon duuuuugih 17 sati trudova, sa 2900 g., i mislim da je u tom trenu bio najsitnija beba u rodilištu. Sve je prošlo u redu, Neo je zdrava beba koja lijepo napreduje, a na kraju priče to je i najbitnije. Ian je bio oduševljen što će dobiti društvo, a trenutno je malo razočaran jer braco samo papa i spava, a on je bio uvjeren da će čim dodje iz bolnice slagati s njim legiće:) Ali pomaže svojoj mami i tati oko svega što treba za bracu.
Hvala svima koji su ostavljali komentare na blogu i fb i pitali se što se sa nama događa, sada sam tu i nadam se skorom postavljanju receptića na blogu kao i prolistavanju i komentiranju vaših (što mi je baš falilo), samo da se malo uhodamo i naviknemo na novonastalu situaciju i uhvatimo ritam :).
Veliki pozdrav svima i tipkamo se!